Претрага

Литерарни конкурс "Писмо војнику"

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна

Расписује се литерарни конкурс за ученике средњих и основних школа на тему:

„Писмо војнику“

Најбољи радови на нивоу школе треба да буду вредновани на општинском нивоу (у организацији наставника актива српског језика), да би се изабрао по један рад на нивоу основне и на нивоу средње школе.

Изабрана два рада на општинском нивоу (у штампаном формату, са пoдацима о ученику и школи коју похађа) треба доставити најкасније до 20. априла 2018. надлежној школској управи. Изабране радове из свих општинама које припадају надређеној школској управи, руководиоци ће, по договореној процедури, доставити комисији Министарства одбране, која ће изабрати 10 најбољих радова из основне и 10 најбољих радова из средње школе.

Ученици – аутори 20 најбољих радова награђују се викендом на Тари, у термину од 1.до 3. јуна 2018. године, у организацији Министарства одбране.

Литерарни конкурс "Доситеј Обрадовић"

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

Zadužbina „Dositej Obradović“, po četrnaesti put, raspisuje literarni konkurs za učenike srednjih škola. Ove godine učenici mogu da pišu na jednu od dve sledeće teme:

  1. Šta valja stariji mladim da kazuju

*Naslov 12. Glave Dositejeva Mezimca (SDDO, knj 4, Zadužbina „Dositej Obradović“, 2008).

Dositej ne stavlja u prvi plan porodične odnose, već odnose u društvu, slogu, opštu ljubav, dobročinstvo, odgovornost, vaspitanje, značaj dugog iskustva i stariji koji mladima žele dobro.

  1. Reči su slatka hrana kojom se hrani duša

*Ižica ili Dositejeva bukvica, čast III, Govorenje mitičesko (Bukvice D. Hopovskog/Obradovića,str. 48).

https://www.poljskolabl.rs.ba/wp-content/uploads/2018/03/portret-DOSITEJ-220x300.jpg 220w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" style="box-sizing: border-box; max-width: 100%; height: auto; float: right; margin: 6px 0px 21px 24px; display: block;">Dositej ovu poruku šalje čitaocu svojih spisa, posredno ga pozivajući na uživanje u čitanju (hranjenju duše). Za Dositeja je reč osnovno obeležje čoveka, ali dobra reč može poteći tek od čoveka ispravnog uma i prirode, jer zao čovek može pravedno govoriti, a misliti i raditi zlo.

Obim i forma rada su slobodni (proza, poezija, dramski tekst, esej), a učenici inspiraciju uvek treba da traže u Dositejevom delu, reči i poruci.

Rezultati konkursa  će biti objavljeni početkom juna.

Nagrade će biti uručene na prigodnoj svečanosti u Zadužbini.

Krajnji rok za dostavljanje  radova je 25. maj 2018. godine

Radove slati na adresu:

Zadužbina “Dositej Obradović”, Kralja Milana 2, Objekat C, II sprat, 11000 Beograd s napomenom – Za literarni konkurs

Obavezno dostaviti: ime i prezime učenika, ime i prezime profesora, naziv škole, mesto i kontakt telefon.

Telefon za informacije: +38111 3282-240; +38111 3282-254

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.;  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Kontakt osoba: Bojana Tomović

Литерарни конкурс "Борино перо"

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

Драги гимназијалци, уколико се бавите писањем и лепом речју, пружа вам се прилика да своје радове пошаљете на признати литерарни конкурс за средњошколце - БОРИНО ПЕРО - расписан од стране гимназије "Бора Станковић, а поводом обележавања "Бориних дана".

Теме: 1. Јер све што љубимо створили смо сами (Ј. Дучић)

2. Човек је увек слободан на нечији туђи рачун (А. Ками)

3. Тако на врата суморног ми срца сјећање једно удара и чека (А. Шантић)

Радове треба слати до 27.3.2018. године.

Адреса: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ili Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Уз радове, потписане пуним именом и презименом, треба доставити и основне податке о ученику, адресу и број телефона, име школе и име наставника.

Најбољи радови биће награђени, а најуспешнијима награде ће бити уручене 30.3.2018. на затварању "Бориних дана". Награђени ученици ће бити благовремено обавештени о томе.

Награђени радови биће објављени на сајту школе која расписује конкурс, као и у школском листу Борополитен.

Детаљније информације на: 063 70 50 141

Срећно!

ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС "ПЕСНИЧКИ ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ"

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

Драги ученици, 

Позовамо све оне међу вама који воле да пишу и да се изражавају у форми поезије, да окушају срећу на следећем конкурсу. Напомињемо да је исти намењен управо младим ствараоцима - не стидите се да покажете свој таленат!

Обавештавамо вас да КУД "Караџић" - Лозница, Књижевни клуб, РАСПИСУЈЕ КОНКУРС

ПЕСНИЧКИ ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ

Право учешћа на конкурсу имају сви ученици основних и средњих школа

Награде ће бити додељене у три категорије:

1. ЗА УЗРАСТ ОД 1-4. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (1,2,3. НАГРАДА)

2. ЗА УЗРАСТ ОД 5-8. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (1,2,3. НАГРАДА)

3. ЗА УЗРАСТ ОД 1. ДО 4. РАЗРЕДА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (1,2,3. НАГРАДА)

Песничке радове слати на адресу:

КУД "КАРАЏИЋ", ЈОВАНА ЦВИЈИЋА 12, 15 300 ЛОЗНИЦА, СА НАЗНАКОМ: ЗА КЊИЖЕВНИ КОНКУРС "ПЕСНИЧКИ ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ"

ПЕСМЕ МОРАЈУ БИТИ ПОТПИСАНЕ ПУНИМ ИМЕНОМ АУТОРА, ИМЕНОМ ШКОЛЕ (РАЗРЕД), АДРЕСОМ И КОНТАКТ ТЕЛЕФОНОМ.

ТЕМА ЈЕ СЛОБОДНА

КОНКУРС ТРАЈЕ ДО 10.МАРТА 2018. ГОДИНЕ

Награде ће бити уручене на Дан пролећа, 21.марта 2018. године, у Вуковом дому културе у Лозници (19 часова)

 

 

Исправка - "Вуков гласник"

Оцена корисника:  0 / 5

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна

Драги професори и ученици, изашао је нови број "Вуковог гласника". У овом издању поткрала се једна грешка - наиме, ученица Вања МАНОЈЛОВИЋ (II6), ауторка два објављена текста, грешком је потписана као Вања Павловић. У електронском издању часописа, које ће се ускоро појавити на сајту, ова грешка биће исправљена. Извињавамо се поменутој гимназијалки и овом приликом обајављујемо на сајту оба њена текста. 

Она

       Ноћ је. Фарови аута повремено осветљавају тамну силуету поред пута. Јак, хладан ветар, мрси јој дугу црну косу, која личи на штит и чини се да је свуда око ње. Тако је и када нема ветра. Тако је увек.

       Док хода, њене тешке чизме стварају туп звук, као да гази по нечему великом. Сновима. Жељама. Одједном стаје. Као да више нема разлога да настави. Окреће се око себе. Свежањ наруквица јој звецка на руци. Силази на улицу. Стаје на танку белу линију која дели пут. Сада дели још нешто. Нешто важније. Много важније. Сакривала се целог живота, мисли, али сада је време да се нешто промени. Светло се појављује иза дрвећа и устремљује се на њу. Затвара очи. Парајући звук кочења, али не и ударца. Избезумљен, човек излази из аутомобила. Када схвати да му се девојка вероватно само причинила, он се враћа у ауто и одлази уз заглушујући звук мотора.

       Сунце обасјава улицу. Једини доказ да је скоро целу прошлу ноћ падала киша јесу барице које су, као у неком редоследу, поређане низ улицу, у редоследу који води до гомиле наруквица које се пресијавају на сунцу.

Вања  Манојловић   II6

Хаос

       Док трчи, она покушава да се сети шта се десило прошле ноћи и како је дошла до старе грађевине на углу улице. Један део зграде већ је потпуно оронуо, стакла на прозорима су полупана а изнутра допире ужасан мирис.

       Одавно је већ одмакла од зграде. Задихана, она стаје. Људи пролазе поред ње, и не примећујући је, али она и те како примећује њих. Суморна, бледа лица су свуда. Црне очи и танке, скоро сиве усне, одлично се уклапају у окружење. Иако је знала да не гледају у њу, осећала је њихове очи свуда по себи. Још увек задихана, наставила је да трчи кроз, чинило јој се, сив ваздух. Као да је то сивило потекло од људи са непробојним штитовима око себе. Трчећи без циља, осети сажаљење према њима, јер, знала је како је то. И заиста, када би покушала да се прогура између њих, када би их руком случајно закачила, они би продужили даље, не осетивши ништа. Сажаљење које је осећала према њима, сада је осећала према себи. Да ли ће и она временом посивети? Сада је трчала. Сама. Више ничега и никога није било да је у томе спречи. Али, да ли је побегла од њих или од себе? Више није осећала умор. Више није осећала ништа. Само је трчала. Изгледало је да сада има циљ, али одједном губи тло под ногама и пада. Врисак. Гледа око себе.

       Познати зидови облепљени постерима. Познати тепих. Познате завесе. Познати кревет у ком се налази. Она се руком придржа за ноћни сточић поред кревета, умало не оборивши шарену лампу. Али, на руци је још увек нешто недостајало. Наруквице.

Вања  Манојловић   II6