IN MEMORIAM

Светлана Филиповић

(1939−2026)

 

              Светлана Филиповић (девојачко Дамњановић) рођена је у Лозници 1939. године. У лозничкој Гимназији „Вук Караџић“ 1964. запослила се као професор руског језика, да би потом 1976. била постављена на место директора наше школе.  На тој дужности исказала је свој потенцијал као руководилац посвећен просветарској мисији, завидно подижући углед школе и борећи се за њен статус у контексту средњеусмереног образовања. 

              У историји Гимназије имала је најдужи директорски стаж, а генерације колега и ученика памате је по шармантности, ауторитативности и професионализму. Имала је лидерске способности и окупљала око себе професионалце чији је труд, крунисан врхунским резултатима, забележен у Летопису школе.

              У току њене каријере величанствено је обележена је 125-годишњица постојања и рада наше школе. Тим поводом  је штампана Монографија Гимназије „Вук Караџић“, а пристигла је и Вукова награда за изузетан допринос наше школе друштву у контексту образовања и  васпитања младих.

              Након одласка у пензију, од 2001. године,  живела је у Београду. Редовно је путем телеграма слала честитке за Дан школе и поздрављала своје колеге. Увек се поносила својим пореклом, својим постигнућима и својим принципима. Младим нараштајима оставила је у аманет да негују истинске духовне вредности, да уче и брижљиво чувају тековине за које су се жртвовале старије генерације.

              Свој живот је осмислила посветивши се и породици, оставила је иза себе ћерку Јасмину.           

              Сахрана драге колегинице Светлане и поштоване бивше директорке обавиће се у у среду, 6. маја, у 13. часова на Лозничком гробљу.

              Нека јој је вечна слава и хвала!

 

Колектив Гимназије „Вук Караџић“