Пројектна настава у гимназији
Оцена корисника: 5 / 5
- Детаљи
- Датум последње измене субота, 23 новембар 2019 13:37
- Објављено субота, 23 новембар 2019 13:37
- Аутор Мирко Марковић
- Погодака: 324
Гимназија „Вук Караџић“ у Лозници била је домаћин стручног скупа „Пројектна настава – изазови и могућности“ који је у организацији Библиотеке плус из Београда одржан 7. новембра 2019. године. На скупу су говорили: Зоран Хамовић, др Добринка Кузмановић и др Душан Ристановић.
У уводном излагању, Зоран Хамовић, представник Библиотеке плус, изнео је основне разлоге који су утицали на одлуку да се креира пројекат „Центар за развој пројектне наставе“. Овај пројекат је настао као одговор на изазове са којима се суочавају наставници у гимназијама као предавачи на изборним програмима. Наставници изборних програма су носиоци значајног дела промена у општем средњем образовању, а немају довољно искуства и знања за примену пројектног модела наставе на којем почивају нови изборни програми. Како је Библиотека плус, кроз раније реализоване програме, као што су Инфотека европске школе, Интернест и Дигитални погон, акумулирала богата искуства на развијању пројектног модела наставе, дошло се на идеју да то може бити база знања која ће понудити одговоре не неке од изазова реформисане гимназије. У том смислу, оформљена је мрежа школа која ће развијати институционални модел подршке пројектно оријентисаној настави. Мрежу чине гиманзије из Кикинде, Врања, Пожеге, Ваљева, Крагујевца, Београда, Бачке Паланке и Лознице. У наредних годину данa ове школе ће израдити предлог модела Центра за развој пројектне наставе који би у будућности обављао функцију инкубатора пројектно оријентисане наставе за изборне програме и обавезне предмете у средњим школама.
Полазећи од чињенице да живимо у једном друштвеном контексту којим доминира медијска култура, др Добринка Кузмановић са Факултета за медије и комуникацију из Београда одржала је предавање под називом Медијска култура, информациона писменост и пројектна настава. Истраживачки налази показују да су способности младих да расуђују о информацијама на интернету веома слабе. Млади, за које се често мисли да су „дигитални урођеници“, можда могу у исто време да користе Фејсбук и Твитер, постављају селфи на Инстаграм и четују са вршњацима, међутим, када су у ситуацији да процењују информације којима су изложени путем социјалних медија, лако могу бити преварени. Из тог разлога, улога наставника у формирању знања која воде ка информацоној писмености је пресудна. Поготово у околностима примене пројетне наставе која се углавном ослања на употребу савремене информационо-комуникационе технологије.
С намером да се присутним наставницима представе и разјасне све фазе пројектног модела наставе, др Душан Ристановић са Факултета педагошких наука из Јагодине имао је излагање Пројектна настава у учионици - од теорије ка пракси. Пројектну наставу можемо одредити као искуствени модел наставе оријентисан на изграђивање и развијање знања и способности ученика кроз рад на истраживачким пројектима. Током примене овог модела наставе, наставници би требало да воде рачуна о следећим елементима на којима се базира пројектна настава: кључна знања и способности: пројекти су усмерени на развијање ученичких знања и способности, као што су критичко мишљење, решавање проблема, сарадња и сл.; изазовно проблемско питање: пројектне активности започињу водећим питањем које је изазовно за ученике, односно проблемом који треба да се реши; одрживо истраживање: пројекат укључује активан, детаљан процес током којег ученици развијају питања, проналазе и користе одговарајуће истраживачке ресурсе, постављају додатна питања и осмишљавају адекватне одговоре; аутентичност: пројекат треба да буде постављен у реалном контексту, да се односи на решавање објективних проблема и да за то постоје доступни ресурси и интересовање ученика; учење кроз истраживање: током истраживања, док покушавају да дођу до одговора на водеће питање, ученици уче и примењују стечена знања; сарадња: ученици, наставници и чланови заједнице заједнички учествују у активностима проналажења решења водећег питања, а у истраживачким активностима треба користити савремену технологију као подршку; ученичка аутономија: пројекат омогућава ученицима да, у зависности од степена искуства на пројектима, раде самостално, уз одговарајућу помоћ и подршку наставника; рефлексија: пројекат отвара могућности ученицима да промишљају о сопственом начину учења и рада; критика и ревизија: рад на пројектима укључује и постојање континуираних повратних информација које омогућавају ученицима да мењају своје идеје, предлоге и сл.; израда материјалних продуката: ученици треба да креирају различите опипљиве производе који приказују решење водећег питања; јавно приказивање резултата истраживања: пројекат захтева од ученика да резултате својих истраживања прикажу у оквиру одељења, школе или шире друштвене заједнице. Пројектна настава представља сложен модел рад и због тога би Центар за развој пројектне наставе, који би у будућности био формиран, требао би да будео место сарадње и размене искустава између наставника.
Директор лозничке гимназије Дарко Несторовић представио је планове трансформације школске библиотеке у модерни информациони центар, који би имао значајну улогу у реализацији пројектних и истраживачких радова ученика у склопу изборних програма и обавезних предмета. Школска библиотека, не само да треба да буде трансформисана у инфотеку нове савремене школе, већ треба да добије значајно место у процесу моделирања Центра за развој пројектне наставе. Стратешки правац развоја школске библиотеке био би етапно функционално трансформисање у информациони и медијски центар. Стручно и унапређено деловање инфотеке, дакле, не би требало да остане на нивоу технолошки осавремењеног „чувара памћења“. Улога инфотеке не сме да остане само пружање услуга архивирања, чувања и припремања информација за наручиоце на различитим медијима. Инфотека као информациони центар подразумева школи прилагођену и унапређену активност, у оквиру отвореног креативног простора где се подржавају индивидуална иницијатива и стваралачки процеси тимова и мрежа сарадника.
Поред наставника из лозничке гимназије, скупу су присуствовали и наставници – представници гимназија из Бачке Паланке, Кикинде, Ваљева, Врања и Пожеге. Стручни скуп је реализован као део планираних активности у оквиру пројекта „Центар за развој пројектне наставе. Модератор скупа био је Мирко Марковић, педагошки саветник.
Фото: Тамара Искић